Мастер учитељ Тамара Секула током свог рада у Продуженом боравку спровела је разне пројекте. Један од пројекта је и Читалачка значка. О овом пројекту наша колегиница је писала, а све то објавио је стручни часопис Просветни преглед. Преносимо Вам рад у целости.

МОТИВАЦИЈА КАО ВАЖАН АСПЕКТ НАСТАВЕ ПОЧЕТНОГ ЧИТАЊА И ПИСАЊА

Први разред како за ученике, тако и за њихове родитеље представља новину у њиховим животима. Сусретање са школом, другарима, учитељицом/учитељем и школским градивом представља нови развојни период њиховог детета. Тај период понекад зна да буде стресан уколико учитељ не избалансира градиво и саме односе у свом одељењу. Искуство које имамо нам говори да је најстреснији период код ученика онај када наступи Настава почетног читања и писања. Тада се код ученика ствара нека одбојност, као и страх да уколико неки текст прочитају погрешно да ће их неко одмах осудити. Ту је важно да учитељ/учитељица на време реагује, да реше проблем пре него што наступи период усвајања страха, а након њега развије велика одбојност према читању. О овом периоду усвајања страха говорићемо из угла нашег искуства.

Наше радно искуство везује се за посебан вид наставног процеса а то је продужени боравак. Продужени боравак је посебан облик васпитно-образовног рада који се организује у ваннаставном времену ради задовољавања различитих потреба деце и пружања подршке и помоћи родитељима у образовању деце.

Основна школа „Илија Гарашанин“ у Гроцкој организује продужени боравак ради остваривања одређених социјално-педагошких циљева и задатака. Основни циљ продуженог боравка јесте осамостаљивање и развој ученика као социјалног бића, припрема за даље образовање, те препознавање и неговање потинцијала сваког од ученика. У оквиру наше школе имамо четири одељења првог разреда, сви заинтересовани родитељи првака своју децу могли су да упишу у продужени боравак, што је већина то и учинила. Ученици сва четири одељења се у оквиру боравка друже, уче и испољавају своје креативне способности. Учитељице продуженог боравка су ту да усмеравају њихов развој у правом смеру, а директор ОШ „Илија Гарашанин“ у Гроцкој, Драган Гојковић да подржи сам рад и пројекте учитељица продуженог боравка, али и да да велику подршку свим запосленима ка осавремењивању наставног процеса.

Настава почетног читања и писања је настава која се реализује на почетку првог полугодишта, а затим се наставља и у другом полугодишту. Она је најзначајнија у настави српског језика у првом разреду. Буквар је први уџбеник, са којим се прваци срећу. Тада наступа период када код ученика треба развити љубав према књизи и према читању. На тај период се посебно обраћа пажња у продуженом боравку ОШ “Илија Гарашанин” у Гроцкој. Савладавање читања је сложена психофизичка активност, која подразумева превођење писаних знакова у говорне. Истраживања која су спровођења у последњих пар година говоре да свако десето дете у Србији има проблем са читањем и писањем. У пружању помоћи деци, са проблемом се суочавају како учитељи у настави, учитељи у продуженом боравку, тако и сами родитељи. Али, исто тако сви се ми трудимо да пронађемо начин који ће олакшати ученицима савладавање читања и писања. Многи теоретичари из области Методике наставе почетног читања и писања истичу да би се овај процес одвијао успешно, најзначајнија је способност гласовне анализе и синтезе: растављање речи на гласове, препознавање почетног и завршног гласа у речи. Теоретичари указују и на то да се код дела ученика у право јављају тешкоће у почетноом читању које се огледају у немогућности састављања задатих речи у словарици, растављања речи на гласове како би се могле написати. Они истичу да ове тешкоће најчешће нису ни у каквој вези с интелектуалним статусом детета и да се ове тешкоће отклањају континуираним вежбањем и у школи и код куће.

Током нашег рада са ученицима приметили смо да ученици стварају себи велику одбојност према читању због тога што су несигурни, што нису вежбали довољно, па се тако у највећем броју случајева стиде да читају пред целим одељењем да не би били исмејани када неку реч погреше. 21. век је век који омогућава слободу говора, који омогућава да свако изнесе своје мишљење, али 21. век у нашој учионици усмерен је ка развоју и истицању критичког мишљења ученика а не ка осуди и исмејавању. Своје ученике учимо да запажају шта је било добро код читања њиховог друга/другарице, али и да уоче делове у којима њихов друг/другарица није био/била успешан/-а и да заједно пронађемо решење како да више не правимо те грешке.

Дуго смо размишљали како да мотивишемо своје ученике да читају и да код њих отклонимо сваку могућност да се развије одбојност према самом процесу читања. Пронашли смо решење које се у пракси показао као добар пример праксе који је заживео како у нашим претходним генерацијама тако и у овој. У наставку текста изнећемо свој пример праксе.

Како смо раније у тексту истакли; током рада сусретали смо се са ученицима који су имали већ усађену одбојност према читању. Размишљајући како да их мотивишемо развили смо пројекат који носи назим ЧИТАЛАЧКА ЗНАЧКА. Наши ученици имају задатак да скупљају своје читалачке значке1. Свако има право да скупи у једном циклусу 5 читалачких значки . Ученик/ученица када скупи свих 5 добија награду од учитељице, једну књигу примерену њиховом узрасту. Постоје правила којих се придржавају ученици како би освојили своје значке, а она гласе овако:

1. Прву читалачку значку осваја сваки ученик који прочита текст који му учитељица одреди. Текст је обично из Буквара и ученику је познат. (Овим начином мотивишемо сваког ученика да има своју читалачку значку и да настави да вежба како би освојио свих пет. Овде је важно да се мотивише и најлошији читач да вежба);

2. Другу читалачку значку осваја онај ученик који прочита текст који му је познат и има право да направи само три грешке у току читања;

3. Трећу читалачку значку осваја онај ученик који прочита текст који му одреди учитељица (непознати текст) и има право да направи само две грешке у току читања;

4. Четврту читалачку значку осваја онај ученик који прочита текст који му одреди учитељица (непознати текст) и има право да направи само једну грешку у току читања;

5. Пету читалачку значку осваја онај ученик који прочита текст који му одреди учитељица (непознати текст), нема право да направи грешку у току читања и након прочитаног текста одговара на пар питања која се односе на текст.

Овим начином желимо да мотивишемо ученике да што више читају и да се труде да не направе грешке приликом читања; као и да развију способност да запамте о чему су читали и искажу своје критичко мишљање о прочитаном тексту.

Уколико не знате како да мотивишете своје ученике пробајте са читалачким значкама, видећете како ће вас ученици и сами вући за рукав да читају. Наши ученици то сада редовно раде.

Тамара Секула

1 У нашем случају читалачке значке били су беџеви.