Илија Гарашанин (1812-1874) рођен је у Гарашима, од оца Милутина Савића, познатог Карађорђевог устаника и трговца из времена владавине кнеза Милоша. Његово образовање било је слабо па се може рећи да је био самоук. Млад је ступио у државну службу (1834) и обављао разне државне дужности до 1867, кад је пензионисан. Уз Јована Ристића и Николу Пашића, највећи је српски државник 19. века. Био је министар унутрашњих послова за време владе уставобранитеља. У то време је написао државни програм, чувено „Начертаније” и саставио полицијски законик. За друге владавине кнеза Михаила био је председник владе и министар иностраних послова (1861-1867). Његово је и кнез Михаилово дело Први балкански савез. Био је у служби и Обреновића и Карађорђевића. Потајно је живео у уверењу да ће га народ једног дана изабрати за кнеза. Српска држава и њени проблеми били су му основна преокупација. Гарашанин је био висок растом, кошчат и сув, што је Тому Вучића навело да га назове „дугачки хрт”. Један савременик је записао да је „тог човека Бог створио за поглавара земље”, док је другог подсећао на „млетачке сенаторе”. Био је неуморан у вођењу политичких разговора, писањудугих писама, пијењу кафе и пушењу дувана. „Ван државе човек нема живота, нити историје.”